Mogućnosti veštačke inteligencije i njeni efekti delovanja na nastavne faktore

Abstract

Veštačka inteligencija predstavlja deo Četvrte industrijske revolucije koju živimo već godinama unazad. Ona se pojavljuje o različitim oblicima i poprima značajne uloge u našem svakodnevnom i profesionalnom životu. U nekim oblastima postala je vrlo prisutan i korišćen resurs, dok je njeno prisustvo u nastavnom procesu i obrazovanju još uvek nedovoljno prepoznat i korišćen. Integrisanje veštačke inteliogencije u obrazovni sistem utiče na promene u metodama, oblicima, ishodima i efektima učenja i poučavanja. Aplikacije veštačke inteligencija u obrazovanju, uključujući personalizovane platforme za učenje, imaju za cilj da poboljšaju proces učenja i olakšaju proces poučavanja. Služeći se prednostima i mogućnostima koje veštačka inteligencija ima, nastavnici mogu da predvide ponašanje i postignuće učenika, kao i da strateški planiraju načine i dinamiku rada. Svedoci smo da učenici mnogo ćešće od svojih nastavnika pribegavaju korišćenju veštačke inteligencije u procesu dolaženja do znanja i rešavanja problema prilikom učenja. U školama u Srbiji i zemljama u regionu međutim, još uvek ne postoje uslovi za njenu intenzivniju implementaciju i svakodnevnu upotrebu.

U radu se razmatraju potrebe, uslovi, prepreke na koje nailazimo u nastavnoj praksi koje bi omogućile veće učešće veštačke inteligencije u formalnom obrazovanju.  Svesni činjenice da ova inovacija mora ući u nastavni proces, kao što su i mnoge druge pre nje našle svoje mesto, želimo da razjasnimo ulogu veštačke inteligencije u procesima učenja i poučavanja. Ona neće i ne može zameniti ulogu nastavnika, ali će uticati na promenu uloge i zadataka koje nastavnik ima. Omogućiće personalizaciju nastavnog procesa, odnosno učenja, koje će odgovarati potrebama i mogućnostima učenika. Vaspitni rad nastavnika dobiće primat, jer će moći da određene aktivnosti oko organizacije i planiranja prepusti veštačoj inteligenciji. Svrha ovog rada jeste da ukaže na to da veštačku inteligenciju treba shvatiti kao sredstvo koje nastavniku može da pomogne da unapredi praksu, a nikako pretnju ili smetnju u obavljanju nastavničkog posla. S druge strane, učenici dobijaju širi izbor izvora znanja, kao i sredstava kojima lakše dolaze do znanja a mogu ga prilagođavati svojim potrebama.