Veštačka inteligencija u obrazovanju

Abstract

Veštačka inteligencija (VI) predstavlja jednu od najznačajnijih tehnoloških inovacija savremenog doba, a njena primena u obrazovanju donosi istovremeno brojne prednosti, ali i izazove. Ovaj rad istražuje ulogu VI u unapređenju obrazovnih procesa, sa fokusom na personalizovano učenje, automatizaciju administrativnih zadataka i interaktivne platforme za učenje. Poseban akcenat stavljen je na potencijal VI da poboljša dostupnost i kvalitet obrazovanja, ali i na etičke dileme, rizike od prekomerne zavisnosti od tehnologije, kao i moguće negativne uticaje na razvoj kritičkog mišljenja kod učenika i studenata. Na osnovu dostupne literature, istražujemo prednosti primene VI kako za učenike, tako i nastavno osoblje. Primena alata olakšava i ubrzava proces usvajanja novih znanja i veština, naročito kada su u pitanju individualni obrazovni program i za korisnike sa poteškoćama u razvoju, ali i za talente. 

Cilj rada jeste prikaz različitih elemenata obrazovanja koji se izdvajaju kao polja u kojima upotreba veštačke inteligencije može doneti beneficije, mapiranje onih koja su još uvek izvor zabrinutosti i nepoverenja te analiza podataka prikupljenih na uzorku radi razumevanja stavova mladih prema veštačkoj inteligenciji.

U okviru istraživanja sprovedena je anketa na uzorku studenata u Novom Pazaru sa ciljem da se ispita njihovo mišljenje o primeni VI u obrazovanju.

Rad je podeljen na dva dela. U prvom delu predstavljene su mogućnosti koje nam veštačka inteligencija pruža, a koje doprinose efikasnijem i produktivnijem funkcionisanju obrazovnog sistema, dok se u drugom delu rada sprovodi istraživanje.

U istraživanju je korišćen upitnik o korišćenju veštačke inteligencije QUIA (eng. Questionaire on the use of Artificial Intelligence, Red Internacional de Investigadores en educacion; 2023).

Dobijeni rezultati nas upućuju na to da u praksi postoji veliki prostor za primenu veštačke inteligencije u izgradnji savremenog obrazovnog sistema koji može da iznedri funkcionalne, produktivne pojedince korisne društvu. Rezultati ujedno pokazuju da je kontinuirani rad na podizanju nivoa digitalne pismenosti neizostavna stavka, te da se apsolutno mora posvetiti pažnja otklanjanju svih postojećih dilema koje mogu voditi u zloupotrebu (zaštita podataka i privatnosti, osiguranje jednakosti za sve i sl.). Iz perspektive psihologa, govorimo o potrebi za uspostavljanjem zdravog i harmoničnog odnosa čovek- veštačka inteligencija.

Zaključujemo da je integracija VI u obrazovni sistem neizbežna i korisna, ali zahteva pažljivo planiranje, regulaciju i razvoj digitalne pismenosti kako bi se obezbedilo njeno odgovorno i svrsishodno korišćenje.