Ustavnost od antičkog do savremenog doba

Abstract

Ustav svake države oslikava ovlašćenja državne vlasti i način na koji se ona vrši. Ustav predstavlja skup zakona i sadrži ključne komponente neophodne za funkcionisanje državne uprave, parametre za izbore i oporezivanje, kao i uspostavljanje i regulisanje organa vlasti. Autor je u radu istraživao različita tumačenja, definicije i odlike ustavnosti u svetu. Istorijskim i komparativnim metodom autor razmatra razvoj, kao i poređenje ustavnosti od starog veka do danas. Metodom analize sadržaja, normativnim, kao i metodom analize i sinteze, autor istražije razvoj ustavnosti, koji je vidljiv još u vreme antičkog doba i grčkih mislilaca, zatim preko Magna karte, pa sve do Francuske revolucije i modernog doba. Autor takođe razmatra pojam globalizacije i njen uticaj na ustavnost u savremenim državama. Poseban akcenat u radu autor stavlja na razvoj ustavnosti u delu koji se odnosi na poštovanje ljudskih prava kao jedne od osnovnih vrednosti svakog modernog ustava. Cilj istraźivanja u radu je da autor dokaže, da poštovanje i primena ustava, bez obzira o kakvom državnom i društvenom uređenju je reč, predstavlja jedini pravi odraz demokratije i da nema alternativu.